Poštovana g-đo Tadic,

Majka sam bebe koja se rodila prije 2,5 mjeseca, muž me je ostavio dok sam bila u 3. mjesecu trudnoće i samim time me ostavio u vrlo teškoj situaciji, podstanar sam, primanja su mi jako malo, s obzirom da sam na porodiljnom... Rano sam prestala raditi jer sam išla na komplikacije...nažalost je tako, osoba sam koja prvi put traži pomoć, a pružila ih nebroj, inače ne volimo o tome pričati, o tome dragi Bog sudi. Jako mi je neugodno, ali izbora baš nemam. Pošla bih raditi, ali se još ne usudim ovako malo bebu koja je ovisna o meni ostaviti nekome, pronašla sam ženu, koja će mi bebu doći čuvati za par mjeseci i u tome bih ja počela raditi. Kao što rekoh, jako mi je neugodno jer nikad nisam tražila neku ovaku pomoć, radnik sam i cijeli život radim, na 5-toj sam godini fakulteta u Dubrovniku, na diplomskom studiju pomorstvo, živim u Dubrovniku dugi niz godina i radim. 

Planirala sam vam se ja svakao javiti, ali iskreno nisam znala ni kako ću jednostavno nisam smogla snage pa su mi prijteljice odlučile to učiniti za mene.

Vidjela sa da je post objvljen pa dignut, pretpostavila sam da niste upoznati sa mojom situacijom, ako bi ste što i učinili za mene ja bi vas molila da ostane anonimno. I jako bi vam bila zahvalna, jasno vam je sve, i sami ste pokrenuli ovakvu stranicu znajući da ima ljudi kojima je jako teško. Meni je trenutno jako teško i majka sam, a znate i sami da ce majka sve učiniti za svoje djete, i evo dok vam ovo pišem sve, jako me steže oko srca, jer nikad nisam ni pomislila da cu se naći u ovakvoj situaciji. Osoba sam koja cijeli život radi i bori sama za sebe od svoje 15-te godine, a sada mi je, na zdravlje, 27.