Prnjakov dundo u zatvoru završio zbog obiteljskog nasilja

Potonji je u zatvor došao odslužiti pet dana kazne zbog obiteljskog nasilja u alkoholiziranom stanju, prenosi Index.

"Ovo mi je bija treći put da sam u zatvoru po prekršaju, nikad kazneno nisan bija kažnjen. Kad sam doša u zatvor, uvelo me u ćeliju, ne zna koji je bija broj, i unutra je bilo nas sedan. Odma se predstavija, ja san taj i taj, osuđen san na pet dana. Dočeka me gazda sobe, svaka ćelija ima nekog tko vodi, koji me jako dobro primija, u p.m., ja san doša bez ičega, on mi je da šugoman, novu četku za zube, pastu, šampon novi", prepričava Marković.

U sobi nastao muk kad je pitao za Berishu

"Stvarno me primija, tako me rođeni brat ne bi i reka mi je: 'Ne vodi brigu, sve ti je tu šta tribaš.' Meni je sad sramota da ga tako hvalin, ali je stvarno bija fantastičan. I tako smo se upoznali mi u ćeliji i u jednom trenutku ja san upita: 'Znate li onog Šiptara šta je onoga Antu ubija, iskopa mu oči, otkida jezik i 14 metaka šta mu je ispalija u tilo, je l' on ode negdi, ja san mu tetak.' E'nti Gospu, nasta je muk", priča Marković.

Dodaje kako nije znao što je krivo napravio te je pitao ''gazdu sobe", koji se vidno uznemirio, je li u nečemu pogriješio.

"Ne, ne ništa, sve u redu, nije do tebe, ne vodi brigu", prepričava odgovor "gazde sobe".

"Ali vidija san da je odma otiša do vrata ćelije i kuca i doziva: 'Komandire, komandire...' Ovaj mu se nije odma javija, a on je nastavija vikati da mu brzo otvori", nastavlja Marković svoju priču.

"Dobit ćeš samo jedan metak"

A onda ide najzanimljiviji dio.

"Komandir mu je reka da pričeka pet minuta, a ovi je poludija, da je hitno da hitnije ne mere bit, da odma otvori. I tako je komandir otvorija, a ovaj mu je na rešetke nešto prišaplja. Komandir ga je odveja sa sobom i za koji minut se vraćaju i dolazi još pet, šest pravosudnih policajaca sa pendrekima i kompletnom opremom.

Ja još uvik nisan konta šta se događa, sidija san za stolon nasrid ćelije i drža san u ruci za ručku metalnu šolju za čaj šta san je zadužija. Gazda sobe je sta s drugu stranu stola na nogama, a policajci se rasporedili oko stola i ni pet ni šest, on meni govori: 'Ja san taj Šiptar!'

Kad je on to reka, ja jesan, otvoreno ću reći, okrenija šolju u ruci naopako, uvatija san je za dno i stisnija. Šef sobe je, kad je to vidija, reka: 'Jesi stari čovik, aj potegni i ubit ću te.' Ja san mu odgovorija da ode jedino on ili ja možemo dobiti batine, najvjerojatnije ja, ali da za njega nisu batine, nego da će dobiti samo jedan metak, a ne 14 ka Ante. Jesan, reka san to prid njima", kaže Marković.

"I bogami, kad san to reka, policajci su odma skočili, razdvojili nas. Njega su odveli na gornji kat, mene na suprotnu stranu, a dok su ga vodili, vika je za menom da će me ubiti, da zašto su mene stavili u njegovu ćeliju", priča umirovljeni satnik 4. gardijske brigade koji ne krije da ima problema s alkoholom.

Berishu nije prepoznao

Kaže kako Berishu nije prepoznao.

"Bogati, dijalekt mu je pravi splitski, čišće priča nega ja, a ja san tu 40 godina u Splitu. A nisan ga moga pripoznati ni po slici, ne liči na one slike iz novina i nisan uopće iša za tim. Mislija sam da je Berisha nigdi dalje, u drugoj ćeliji, ja san ipak bija prekršajno i nisan mislija da ću biti u ćeliji s ubojicama", priča.

Smatra da je policija trebala znati kako je on tetak pokojnog Ante Prnjaka te im se ovo nije smjelo dogoditi.

"Tribali su znat, je... mu mater, da smo rodbinski povezani, da san mu ja tetak. Znaju i znali su pojedinci ko sam ja i sve to. Berisha je bija toliko uvjeren da sam ja namjerno ubačen unutra da bi njega ubija.

Posli svega toga, nas je totalno razdvojilo, nismo bili skupa ni na šetnji ni na kupanju, ništa", priča.

"Da san ga trevija na slobodi, ubija bi ga"

"Mene najviše zanima odakle je to procurilo da san ja napravija namjerno prekršaj da bi doša u njegovu ćeliju. Je... ti meni mater moju, da san ja očekiva da će on biti s menom u ćeliiji, ja bi onu kašiku i šolju naoštrija od rešetke, bi Gospe mi, bi ga ubo... Pogotovo u onom momentu kad mi je reka: 'Jesi stari čovik, ubit ću te.'

Tokom jedne od šetnji mi je priša jedan i govori mi: 'Pa šta je to, doša si ode ubit čovika!' Pogleda san ga u čudu, pa šta ti je, o čemu pričaš? Da san ja njega trevija na slobodi, iskreno ću van reći, bi, bi ga ubija... i da ga vidin sutra na ulici", iskren je 63-godišnjak.

Kaže da se Prnjak kriminalu okrenuo zbog bolesnog sina

Onda je pričao o svom ubijenom nećaku. Medijima zamjera jer nigdje nisu spomenuli Prnjakovog bolesnog šestogodišnjeg sina.

"Mali ne govori, ne priča, ne mere hodati. Tribalo je osigurati 85 tisuća dolara da mali ode u Quebec u Kanadu na operaciju. Ante je bija u Afganistanu i tamo je zaradija čistih 22 iljade eura za šest miseci.

Radija je u vojnoj policiji, ima je plaću, pa je bija izbacivač po diskotekama i svašta nešto. Nas smo se dva sastali petnaestak dana prije njegove smrti u jednom kafiću, dvi ure smo pričali. Reka mi je: 'Tetak, ne mogu toliko skupit da bi malog izličija, ne mogu.'

I tek tad mi je kaza da je prije četiri-pet godina uletija u kriminal i da radi s drogon", kaže Marković.

Na pitanje misli li da je pokojni Prnjak zaista zbog svoga djeteta ušao u kriminal, odgovara potvrdno.

"Reka mi je da ne može toliko novca nabaviti šta god da je pokuša. Ante je bija toliko inteligentan i sposoban, ali je iša naglo, uša je u veliki rizik, poveza se s njima, mislija je da može na brzinu skupiti lovu. Ucjenjiva je, lihvarija, radija je s drogom, triba biti objektivan, a ja to ne volin.

Ne volin drogaše, al' prizna bi da puši, da šmrče, da se šprica u ruku, al' dilere ne volin, brate, nikako. I zato mi je bilo jako teško i nisan moga virovati kad mi je reka da se time bavi. Definitivno mislin da je on to radija radi malog. Upozorava je mene da stanen na balun, reka je da ima pun k.... problema, da ni ne znam kako je njemu, da mu je sto puta gore nega meni, da mali ima šest godina a ne mere zovnit 'tata''', priča Vjekoslav Marković koji smatra da Berisha nije radio sam.